Fond zdravstvenog osiguranja RS traži da građani vraćaju njihov dug

Fond zdravstvenog osiguranja (FZO) Republike Srpske predložio je, u cilju smanjenja neizmirenih obaveza koje su premašile pola milijarde maraka, da se osim povećanja akciza na duhan i alkohol, dodatno oporezuju i zaslađena pića, te da procenat premije od autoosiguranja ide za zdravstveno osiguranje, prenosi poslovni portal CAPITAL.ba.

Vlada RS nedavno je usvojila dugoročni plan izmirenja obaveza FZO kojim su predviđenje mjere za smanjenje nagomilanih obaveza Fonda.

U planu se navodi da su neizmirene obaveze FZO na kraju prošle godine iznosile 528,3 miliona KM, a značajan dio tih obaveza, više od 200 miliona KM, odnosi se na kredite.

Ambicioznim planom Fonda predviđeno je da neizmirene obaveze do kraja 2022. godine budu svedene na nulu, a samo u ovoj godini predviđeno je vraćanje 94,3 miliona maraka.

U Fondu navode da sadašnji nivo obavezne zdravstvene zaštite nije moguće održivo finansirati iz postojećih izvora prihoda FZO te zbog toga, osim realizacije već pokrenute inicijative za uvođenje dodatnih akciza na duvan i alkohol, navode da je potrebno pokrenuti i inicijativu za dodatno oporezivanje zaslađenih pića.

„To oporezivanje je potrebno s obzirom na to da je dokazan štetan uticaj zaslađenih pića na zdravlje. Osim toga, potrebno je realizovati ranije pokrenutu inicijativu da se iz premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti izdvoji određeni procenat na račun obaveznog zdravstvenog osiguranja“, piše u planu.

Tek nakon uvođenja dodatnih nameta u Fondu navode da je potrebna i racionalizacija troškova u zdravstvenom sistemu te plan mjera racionalizacije u zdravstvenim ustanovama koje imaju veći broj zaposlenih od propisanih standarda.

Među mjerama koje je Fond predložio je i kompenzacija duga po osnovu INO osiguranja sa Srbijom i Hrvatskom čime bi se, kako navode, izmirio značajan dio obaveza bez odliva novca.

Jedan od prijedloga je i da se obaveze Fonda prema poslodavcima po osnovu naknada za bolovanja radnika duža od 30 dana izmire putem multilateralne kompenzacije.

„S obzirom na to da je za realizaciju projekcijom predloženih mjera neophodna izmjena i dopuna zakonskih propisa, odnosno donošenje podzakonskih akata, efekti predloženih mjera zavisiće od dinamike njihovog sprovođenja. U skladu sa tim FZO će korigovati postojeći plan izmirenja dugoročnih obaveza, te mijenjati predložene mjere“, dodaje se u planu.

Ekonomista Zoran Pavlović kaže da je iz plana izostavljena jedna od osnovnih stvari koja je uslov izmirenja obaveza Fonda, a to je povećanje zaposlenosti, a time i broja osiguranika u RS.

„Oni očigledno ne shvataju da je osnovni problem punjenje Fonda od strane zaposlenih radnika, a ne iz dodatnih nameta koje oni hoće da stave na teret građana RS. Sve ostalo je samo dodatno opterećenje građana i zahvatanje po raznim osnovama za novac koji je uludo potrošen neracionalno i bez kontrole“, istakao je Pavlović.

Plan smanjenja obaveza mora da se bazira na stvaranju prihoda po osnovu plaćanja doprinosa, zatim na racionalizaciji troškova pa tek onda može da bude dodatno poresko opterećenje na bilo šta.

„Vlada RS ne shvata da je njena odgovornost stvaranje poslovnog ambijenta, novo zapošljavanje i investicije, ona samo razmišlja o tome kako će da potroši ili kako će potrošeno da namiri novim opterećenjima. To je potpuni apsurd“, rekao je Pavlović.

On je rekao da je nevjerovatno da Dom zdravlja u Bijeljini posluje bez gubitaka, da servisira sve svoje obaveze i uklapa se u ono što od Fonda dobije, a da sve ostale zdravstvene institucije posluju negativno, uključujući i novu bolnicu u Bijeljini koja je već prve godine rada napravila gubitak od deset miliona KM.

„Očigledno je da se zdravstvene indstitucije koriste kao oblik zapošljavanja kadrova i trošenja novca, a ne kao racionalni oblik obavljanja svoje osnovne funkcije“, kazao je Pavlović.

Iako planira smanjenje oobaveza, Fond je i u ovoj godini nastavio da se kreditno zadužuje i kod tri banke je podigao 24 miliona KM. Ovo zaduženje u Fondu pravdaju činjenicom da se doprinosi redovno ne plaćaju te da još nisu povećane akcize na duvan i alkohol.

 

Capital.ba