Priča o jedinom banjalučkom gigantu koji je umro, pa oživio

Ova firma ne dobija poticaje od Vlade RS za nove radnike. Kada su pretrpjeli ogromne štete od poplava, ništa nisu dobili. Usprkos tome, i dalje zapošljavaju nove radnike.

Banjalučki Žitoprodukt bio je gigant koji je potpuno uništen. Petnaest godina nije radio, fabrika je bila u stečaju. Svi drugi veliki privredni subjekti na teritoriji Banjaluke propali su, nestali sa lica zemlje.

Sve što je bilo nekada u arealu prodato je u bescjenje. Novinaru BUKE rečeno je kako su npr. metalni silosi prodati u staro gvožđe za 80 hiljada maraka, ako bi htjeli da se upuste u izgradnju takvih istih, izašlo bi ih na oko 700 hiljada eura.  Pekara koja je nekad bila, razvučena je rasprodata, tamo ničeg nije bilo.

Sadašnji vlasnik Žitoprodukta, koji je u poslu sa pekarama od 1995. godine imao je želju da pokrene proizvodnju i to upravo zbog lične emocije da u Banjaluci ponovo zamiriše stari banjalučki hljeb jer je od mnogih ljudi slušao priče o tome kako je to bilo nekada.

Ta ideja ga je vodila da vrati Banjaluci nešto što je bilo dobro. Počelo je zapošljavanje radnika, prije svega onih starih radnika koji su nekada radili u Žitoproduktu. Sadašnji tehnolog u Žitoproduktu ima 69 godina.

Žitoprodukt zapošljava radnike bez obzira na nacionalnost. U zemlji kao što je BiH, ovakve su stvari zaista vrijedne pomena.

Prošle godine u novembru pokrenuta je industrijska pekara, a Žitoprodukt tako doživljava svoj novi početak. Firma koja je osnovana 1948. godine, bila je simbol Banjaluke. Svi se nadaju da će to postati ponovo.

Zanimljivost ovog otvaranja bilo je potpuno ignoruisanje od strane institucija Vlade Republike Srpske i uopšteno vlasti RS. Žitoprodukt u njihovim očima ne postoji, kao ni brojne druge firme istog vlasnika.

zitoprodukt-unutar

U samom Žitoproduktu je trenutno zaposleno 46 ljudi, a kada je proizvodnja krenula, bilo je 30 zaposlenih. Biće zaposleno još ljudi, a kompanija ulaže u nove tehnologije.

Sa direktorom Žitoprodukta Sašom Uroševićem razgovaramo o posrnulom gigantu, koji se polako ali sigurno vraća u život.

On kaže da poslovati u gradu kao što Banjaluka i u zemlji kao što je naša jako teško. Istovremeno firma osvaja sve nagrada na sajmovima u regionu.

„Ove godine kada smo podobijali silne nagrade na novosadskom sajmu u maju, istovremeno se dešavao i ekonomski forum. I svake godine isto pitanje dobijam. Kako poboljšati ekonomsku klimu? A ja odgovaram da se svake godine firma poboljšava na ekonomskim forumima ali je nama privrednicima isto, ako ne i gore“ ističe direktor Žitoprodukta te kaže kako se ovdje ne priča samo o fiskalnim i parafiskalnim nametima.

„Žitopeka, kao sestrinska kompanija,  ove godine otvara 155 novih radnih mjesta. Zatražen je poticaj od Vlade RS za 10 radnih mjesta, kada su otvoreni konkursi. Nije dobila nijedno. Ko i Sector security ( isti vlasnik, op. E.P.)  itd.. Firme koje su zaposlile 5 radnika dobile su poticaj za 5 radnih mjesta. Određene firme su dobile za mnogo više,  mi imamo spisak tih firmi, znamo ko je dobio.“  naglašava on.

Kaže kako takve moralno utuku čovjeka.

„Kada ne mogu dobiti za to što radim, a ponavljam nismo ni tražili za svih 155 radnika. Tražim za 10 radnika, ja ni to ne dobijem. A drugi dobiju za svakog radnika, po političkoj liniji“ tvrdi.

Da stvar bude joše gora, firma u nastanku pretrpjela je 2014. godine štetu od poplava.

„Žitoprodukt je 2014.godine nastradao u avgustovskim poplavama. Osnovna šteta, dakle ono što je poplavljeno, pšenica u silosu, brašno, prema zapisniku je činila 297.000 KM, dakle skoro 300 hiljada KM. To je direktna šteta. Tada smo tražili pumpe za ispumpavanje od tadašnjeg Gradonačelnika Gavranovića – nismo ih dobili. Tih dana dana je bilo drugih prioriteta, nama je šteta rasla – i na kraju, mi smo od grada dobili nadoknadu u vrijednosti NIŠTA“ kaže direktor Žitoprodukta.

Dodaje kako je mnogo tih stvari gdje očekujete da ako imate pravo na nešto, da se to i nadoknadi.

“Dakle ako postoji taj neki Fond, na kraju mi dobijemo 0 maraka, kolika god da nam je šteta nastala” kaže nam.

I pored konstantnog ignorisanja, firma posluje.

„Mi dosta zavisimo od okruženja, jer nabavljamo pšenicu, koja je berzanska roba, i na tu cijenu niko ne može da utiče. Tako da imate neke gore a neke bolje godine. Jedino na šta možete da utičete jeste kvalitet vašeg proizvoda i da se trudite da to što vi proizvodite bude najbolje moguće u uslovima u kojima radite. Mi smo se bazirali da naš finalni proizvod  bude zaista kvalitetan i koji će biti prepoznatljiv ne samo na domaćem tržištu. Nažalost ne možemo konkurisati cijenama iz Srbije i Hrvatske“ ističe Urošević.

Ipak strategija poslovanja postoji i u tako teškim uslovima.

„Sada smo se svi, koji ne možemo da svojim domaćim proizvodima konkurišemo dobavljačima sa strane, okrenuli izvozu u Tursku. Svi značajni mlinari sada izvoze u Tursku, i ne radi se tu o nekom velikom uspjehu već o tome da mi kao domaći proizvođači ne možemo prodavati na domaćem tržištu“ ističe.

Trenutno Žitoprodukt izvozi 1250 tona brašna mjesečno za Tursku

Otvaranje prema Evropskoj uniji je u ovoj branši gotovo pa nemoguće i iziskuje velika ulaganja u smislu sertifikata a to je nešto što postoji u okviru Evropske unije, i bez barijera.

img_0203
Prema njegovom mišljenju, političari bi trebali ne samo osluškivati već i poslušati privrednike.

„Slušaju oni, postoje seminari, konferencije i sastanci koje privrednici iniciraju i gdje se pojave predstavnici Vlade ali sve na kraju ostane mrtvo slovo na papiru i to se ne sprovodi. Uvijek se spominju iste stvari. Naplaćeni PDV, dake plaćanje PDV-a svakog desetog državi,a ne kada ga vi naplatite za 30, 60 ili 90 dana. Dakle vi ste dužni da platite PDV svakog 10. u mjesecu. Nameti na plate, svi pričamo o rasterećenju o tome što su u većini privatnih firmi radnici prijavljeni na minimalac, i oni plaćaju doprinose na taj minimalac,a ne priča se o tome. Ti nameti od 62,5% % su veliki nameti na platu, i potpuno je logično da plaćate obaveze na puni iznos plate, tu nema nikakve dvojbe. To je osnovna logika“ tvrdi direktor Žitoprodukta.

kaže kako su toliki nameti na lična primanja ogroman teret za privredu u BiH. Za novo zapošljavanje za bilo šta. A od tih poticaja nema ništa ako niste lojalni.

Političari moraju slušati privrednike i mora se nešto učiniti po tom pitanju.

Direktor Žitoprodukta savjetuje za kraj kako opstati, kako se ne baviti opterećenjima, kako stvarati realnu vrijednost. Recept je jednostavan,  treba se ponašati tržišno, treba se konstantno edukovati.

 

Buka/Elvir Padalović